Пише: Ђорђе Писарев
Све у једном: и (Борхесов) алеф и сликовница за децу? Није лако именовати јер тако изгледају књиге које или баш волимо или смо потпуно равнодушни. Дакле, недавно објављени званични магијски приручник за књиге о Харију Потеру ауторке Џ. К. Роулинг “Чаробњачки алманах” (издање “Чаробне књиге”) “врхунски је водич кроз чаробњачке листе, графиконе, мапе и све што има везе с магијом”.
Магијски приручник “Чаробњачки алманах” идеалан је пример за све врсте интерпретација који можемо навести када објашњавамо ову графичко-литерарну појаву: књига о књизи, упутство за читање, књижевни бедекер, забавник… истовремено и игра типа “обуците своју барбику” или већ неког другог омиљеног јунака. Са милион сличица и текстом у различитим формама где је готово немогуће пронаћи једну линију читања, све се претвара у личну радионицу, лектиру или атеље, а уживање може да буде усмерено у више праваца са различитом намером или циљем. Као да је све посуто чаробним прахом који нас још једном уверама да машта никада нема стабилне, чврсте границе, а да контрола може бити само привремена, баш као у сну.
Тајна фаталне привлачности је негде између нашег начина сазнавања и поимања ствари и појава, назаустављиве човекове жеље како за знањем, тако и (естетским) задовољством у виђењу лепог (уметничког). Није ли то почело још од прве виђене и доживљене књиге – уџбеника? Буквар је наиме исписан управо прилагођеном методом сликовног писма; треба само знати примарну шифру: препознаш предмет, ствар, појаву, животињу (буре, бака, бомба, булевар, буба…), задржиш прво слово – глас, остало одбациш и – ето! И, зар се ту негде не крије и носталгија првих сликовница са препознатљивим облицима ствари и појавама које треба обојити. Офарбати дрвеним или воденим бојицама, иако је вероватно да је код свакога од нас понајвише сачувана прустовска успомена на мирис и шаренило првих прегршти воштаних бојица са којима је и отпочела наша духовна авантура која ће нас пратити у остатку живота. Ово се искуство користи, наравно, и касније у педагошком процесу где су уyбеници историје, биологије… нафиловани мањим или већим заводљивим сличицама које остају урезане у нашој менталној мапи.
Ову врсту “прављења”, то јест креирања и измишљања књига, поред аутора поменутих графичких новела, где су текст и цртеж апсолутно раноправни, понајчешће користе писци епске фантастике – треба ли спомињати великог Толкина? – који уз помоћ мапа имагинарних области, али и прегледних спискова јунака који појављују у њиховим књигама с једне стране олакшавају читаоцима сам ток читања, али и, из другог плана, неприметно утичу на подсвест истих тих читаоца који бојицама писца бивају офарбани сновима и неповратно заведени и шармирани самом причом.
Поделите пост
