Рупи Каур, „Мед и млеко“: Речи као мелем

Categories КритикеPosted on

„Инстаграм поезија“ младе индијско-канадске песникиње говори о мајчинству, патријархату и сексуалној чулности приступачним стилом комерцијалне књижевности

Поделите пост

Пише: Сузана Ковачевић

„Како могу да помогнем упитах срце моје рече напиши књигу“ почетни су стихови и увод у поезију младе канадске песникиње индијског порекла, која је искористила друштвене мреже, превенствено инстаграм, како би своју поезију представила свету и стекла популарност коју данас има. Данас се уз њено име везују појмови „insta-poet“, „pop poet“ и „internet poet“ и само је једна у низу савремених песника и песникиња који су на овај начин приступили светској књижевној сцени.

Збирку чине кратке поетске и прозне целине,  груписане у  циклусе, чији наслови упућују на тематику и главни тон песама сваког циклуса засебно. Говоримо о целинама које се зову: повређивање, љубљење, растајање и исцељење. Ауторка се одлучила за интересантно идејно решење, песме је допунила сопственим минијатурама, илустрацијама које се налазе готово уз сваку песму, једноставним линијама које се уклапају уз сажетост великог броја песама. Такође, на крају збирке имамо биографију у облику поезије којом се она представља читаоцима. Наслов који је попут општег места и излизане фразе упућује на порекло песникиње и хинду праксу лечења овим намирницама, али и на циљ писања, а то је  створити поезију која ће се преносити вечно и која ће припадати женама свих раса, култура и доби.

Рупи се својом поезијом обраћа првенствено женама, у циклусима су обрађене теме насиља, силовања, односа оца и кћерке, одрастања у патријахалним заједницама и бивања женом у истим. Говори и о мајчинству, љубави, болу после растанка, о сексуалности, самопоуздању и о томе колико је битно да жена прихвати своје тело и његову лепоту, несавршености и лепоту других жена. Први циклус је посвећен болу, насиљу и бесу, неприхватању наметнутог. Други и трећи циклус су посвећени љубави, сензуалности, чулности и поново болу, јер се управо он намеће као константа која је зачин свакој животној фази. Четврта целина је окупирана поновним налажењем, окретањем себи и љубави према себи, учењем о положају жене и феминизмом. Сваки циклус представља суочавање са болом и пут ка излечењу. Циклусе одређује једна флуидност, безвременост и безпросторност. Свака реч је једно ново померање и окретање себи кроз учење о ранама и суровости.

Песма из збирке
„Мед и млеко“, са ауторкином илустрацијом

У жељи да се одрекне свега традиционалног и свих стереотипа, песникиња се одрекла и традиционалних песничких норми: риме, строфе и стиха. Поезија није оптерећена граматичким и правописним правилима, не постоје запете и велико слово на почетку реченице и иако је писана слободним стихом и ослобођена риме, на нивоу песме постоји мелодичност. Ово се ипак примети више када се књига чита у оригиналу, превод није успео да пренесе срж песама, првенствено због мана самог превода и избора речи. Ствара се утисак  да није било потребе за буквалним превођењем речи, као и да није уложено довољно труда у разумевање и читање поезије. Постоје и одређене граматичке и правописне грешке, али то је нешто што се не може  замерити песникињи већ издавачима на овом подручју. Песме немају наслове, могу се комбиновати с другим песмама и тако чинити целину, као и читати неовисно од циклуса ком припадају. Такође, читаоци могу да им дају наслове по сопственом нахођењу. Граница између ауторке, лирског субјекта и читаоца је померена. Песникиња се обраћа мушкарцу који није ту, оцу, силоватељу,  некада је она лирски субјекат, а некад су то све жене света.

Ауторка је књигом желела да створи својеврсни молитвеник или збирку порука за свакодневицу и све боли које живот са собом носи. Одређене песме говоре о сировој чулности, еротици и сексуалном чину у ком жена не може да изрази своју сензуалност. Поједине песме које припадају другом и трећем циклусу су на граници патетике или су дубоко загазиле у њу и представљају безразложно гомилање речи и реченица и ломљење реченице у стихове и указују на недостатак књижевне праксе, несређеност мисли и немогућност казивања  жељеног.

Чињеница је да је збирка комерцијалног карактера и да песме подсећају на цитате које можемо наћи на разним платформама, али је у њима очитана једна искрена емоција и жеља да се створи једно женско писмо доступно свима , поезија у којој се свака жена може пронаћи или рећи да баш те речи описују како се у том тренутку једна од нас осећа. Песникиња је желела да победи стереотипе, превазиђе табуе и улије једну нову храброст женама у борби за једнакост и положај у савременом свету.

МЕД И МЛЕКО
Рупи Каур
Превод: Катарина Брајовић
Подгорица, Нова књига 2017.
208 стр.

Поделите пост