Piše: Miloš Jocić
Izdavačka kuća Geopoetika objavila je srpski prevod naučno-popularne antropološko-ekonomske studije Dejvida Grejbera (David Graeber) Nebulozni poslovi (pr. Lusi Stivens; Bullshit Jobs: A Theory; 2018, Simon & Schuster). Nakon knjiga o istoriji duga (Debt: The First 5000 Years; 2011, Melville House), odnosno o birokratiji i birokratskim sistemima (The Utopia of Rules: On Technology, Stupidity, and the Secret Joys of Bureaucracy; 2015, Melville House), ovo je treće delo ovog autora pisano iz ugla anarhističke i istorijske kritike savremenih društvenih pojava, a drugo koje je prevedeno na srpski nakon Utopije pravila istog izdavača i prevoditeljke.
Šta je, zapravo, nebulozni posao, ili bullshit job? G. Grejber skalu užasnosti poslova deli na dva dela. Jednom polju pripada poznata sorta loših zaposlenja: poslovi koji su malo plaćeni, ili sa kriminalnim uslovima rada, ili mešavina oba. Na suprotnoj strani, nebulozni poslovi su prema g. Grejberu još perfidnija nesreća, jer dok su sranje poslovi (shit jobs, nasuprot onima koji su bullshit) očigledno sranje, nebulozni ili usrani poslovi izgledaju uglađenije i idealnije, ali su neuporedivo štetniji po psihu i mentalno zdravlje. Obično su to izuzetno plaćena zanimanja sa komfornim radnim vremenom i udobnom konfiguracijom radnog mesta, ali su sami poslovi toliko besmisleni i bespotrebni – mahom to podrazumeva razne menadžere, koordinatore, upravljače, pod-pod-podizvođače – da njihova besciljnost, usled komplikovanih antropoloških razloga čijem je dekodiranju knjiga posvećena, čini da i sami ljudi koji ih rade počnu sebe posmatrati kao besciljna, neusmerena bića koja svetu nisu potrebna, uvodeći ih na taj način u mirijadu anksioznih i depresivnih poremećaja. Poslovi su to, ukratko i paradoksalno, koji uprkos odličnim uslovima izvršavaju nad ljudima mentalnu i duševnu havariju višeg stepena.
Kao delo autora koji iza sebe ima ne samo nekoliko uspešnih knjiga iz oblasti popularne nauke, već i živo iskustvo govorenja, organizacije i upravljanjem protestima, kao i sukobljavanja sa akademskom zajedicom (pod kontraverznim okolnostima je g. Grejber kao vanredni profesor otpušten sa univerziteta Jejl 2005. godine), Nebulozni poslovi poseduju pristupačan, humorističan ton; autor ima dobru predavačku naviku da se, predstavljajući komplikovane ideje, uzdržava od retorisanja složenim teorijskim aparatom, te je ovo izdanje, što se tiče tehnike pisanja naučno-popularnog štiva, izvrsno izvedeno.
Jezik g. Grejbera je oštar, ali nenaporan u smislu jalovog edgynessa; autor podjednako skladno koristi žargonizme i vulgarizme, kao što odgovara prepoznatljivoj njegovoj auri uličnog profeta i velikog imena anarhije, otvorenog znanja i open source emancipacije nezatvorene u hermetične katedre i akademske udžbenike. Knjiga je prožeta i bogatom mrežom srodnih literarnih preporuka i fantastično zabavnim komentarima, fusnotama i ostalim marginalijama, tako da će radoznalom čitaocu Nebulozni poslovi predstavljati i korisno čvorište prema drugim tekstovima, i popularnim i stručno-naučnim, koji promišljaju probleme savremene ekonomije, društva, kulture rada i politike.
Sama knjiga nastala je od članka „On the Phenomenon of Bullshit Jobs“ objavljenog 2013. godine, te predstavlja produženje stavova g. Grejbera u pravcu ekonomske istorije, teologije, mentalnog zdravlja i, ključno, prirode protestantsko-puritanske radne etike i iz nje proizašle navike vrednovanja ljudi na osnovu njihove profesije i produkcije – što će se ispostaviti, u idejnom središtu ove knjige, kao naročito moralno i društvena štetna posledica po savremenog čoveka. Nebulozni poslovi su, uprkos mogućem prvom utisku čitaoca, prevashodno antropološka studija koja se čisto ekonomskih ruminacija dotiče bočno, dok onih političkih – očekivanih možda zbog pozadine autora – osim skromnih uvodnih i završnih napomena autora o sopstvenim anarhističkim svetonazorima, nema, odnosno nema u deklarativno-propagandnom ključu; čitaoci će anarhističke stavove g. Grejbera već uočiti ako ne u temelju samog koncepta, onda u pozadini pojedinačnih definicija.
Nebulozni poslovi su u celini, uprkos snažnoj, originalnoj centralnoj temi visokog koncepta, rastegnuto delo. Ona lateralna produžavanja bazične teme ne idu srećom u daleke i na silu izboksovane digresije ali se bespotrebno dugo i često motaju oko istog. Ne vidi se to nigde bolje nego u izveštajima živih i pravih ljudi sa nebuloznim poslovima, koji su se nakon prvobitnog članka u hiljadama javljali prof. Grejberu sa sopstvenim podudarajućim iskustvima, i čija su odabrana svedočenja inkorporirana u knjigu u svrhu ilustrativnih primera nekih obrazaca piščevih hipoteza.
Takav kolektivni doprinos rukopisu postaje zbirka ponavljajućih palimpsesta o istoj temi, problemima, istoj istini, istog tona i formulacije. Istovremeno, autor sopstvena britka zapažanja razvodnjava zadržavajući se na poentiranjima koje je čitalac već usvojio, rovareći tekst bespotrebno minucioznim obrazlaganjima. Utisak je da je izvorni članak, iako kraći, impulsivniji i manje istražen, skoro savršeno zaokružio temu iz određenog ugla gledanja, dok je knjiga na drugoj strani, iako podgrejana istim žarom, buntom, ljubavlju i ostalim plemenitim gorivima, nastala više iz uredničke nego iz umetničke/profesorske želje.
Šta je odgovor nebuloznim poslovima? Zašto žovijalni Dejvid Grejber palamudi, ako ne daje recept za rasturanja ovog stroja menadžera i besmislenih birokrata? Ovakve misli nabrijanih i nestrpljivih čitalaca predvideo je i sam autor i u završnom poglavlju on aktivno predlaže svoje rešenje, u kojem uočavamo moguću iskru budućeg istraživanja, koje je nažalost prekinuto autorovom preranom smrću ranije ove godine.
Dejvid Grejber
NEBULOZNI POSLOVI
Prevod sa engleskog: Lucy Stevens
Geopoetika, 2020
343 str.
