Duga gravitacije Tomasa Pinčona, jedan od najznačajnijih romana američkog postmodernizma i uopšte svetske književnosti druge polovine XX veka, zahvaljujući Dereta izdavaštvu dostupan je na srpskom jeziku u prevodu prof. dr Nine Muždeke. Zbog kompleksne strukture, narativne virtuoznosti i nemerljivog uticaja koji je imao na generacije pisaca širom sveta roman je često poređen sa Džojsovim Uliksom.
Duga gravitacije je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo: za vreme Drugog svetskog rata, glavni junaci Pinčonove pripovesti kreću u potragu ne bi li otkrili tajnu misteriozne naprave pod imenom Crna raketa sa serijskim brojem 00000 – smrtonosnog oružja za koje su nacisti verovali da će preokrenuti tok rata. Sam naslov Duga gravitacije odnosi se kako na cirkularnu i kompleksnu strukturu fabule tako i na putanju „u obliku duge” V-2 rakete, koja, pošto se motor isključi, pod uticajem gravitacije nečujno i sablasno kreće u svoj smrtonosni pohod.
Mada nije u pitanju tipično žanrovsko delo, Duga gravitacije u studijama naučnofantastične književnosti po pravilu zauzima mesto na listi najznačajnijih naučnofantastičnih ostvarenja zahvaljujući nemerljivom uticaju koji je ovaj roman imao na naučnu fantastiku, a posebno na kiberpank. U delima Vilijama Gibsona, jednog od rodonačelnika kiberpanka, naročito se ističe uticaj Pinčonove sofisticirane mešavine nauke, istorije, popularne kulture i crnog humora, dok Brus Sterling među književnim uticajima prethodnih generacija pisaca na kiberpank, uz Dilejnija, Dika, Elisona i Hajnlajna, naročito ističe Tomasa Pinčona, čiju je integraciju tehnologije u književnost smatrao neprevaziđenom.
Po rečima prof. dr Mladena Jakovljevića, Pinčon u Dugi gravitacije relativizuje prostor i vreme kretanjem koje ne donosi stvarne rezultate, nego predstavlja lutanje po ontološkoj petlji, u kojoj kraj vraća na početak, čime stvara iluziju gigantskih proporcija, prostorno i vremenski toliko razuđenu da prožima celokupnu stvarnost, koju opet paradoksalno svodi na još jednu iluziju, kinematografsku projekciju ili fantaziju. U brojnim prostorima „između“ imaginarna mesta i stvarne geografske lokacije spajaju se u fantastični prostor u kojem nestaju sve ontološke i geografske barijere i u kojima se poništavaju sve razlike između ličnog i javnog, doživljenog i umišljenog, istinitog i neistinitog, fantazije i stvarnosti, ljudskog tela i uma s jedne strane i tehnologije s druge strane, čime se relativizuje autentičnost i istinitost informacija, a samim tim i stvarnosti.
Tomas Ragls Pinčon Mlađi (1937) stekao je ugled i svetsku slavu pre svega svojim romanima V, Objava broja 49, Duga gravitacije i Skrivena mana. Diplomirao je engleski jezik na Kornelu, a jedan od predavača mu je bio i Vladimir Nabokov. Sredinom šezdesetih godina prošlog veka iznenada se povukao iz javnosti. Poznat je pre svega po svom književnom postupku detaljnog i analitičkog inkorporiranja nauke (posebno matematike i fizike), muzike, istorije itd. u svoja dela. Uz Kurta Vonegata, smatra se najznačajnijim postmodernistom američke književnosti. Dobitnik je Mekarturove stipendije, kao i Nacionalne književne nagrade, a smatra se i ozbiljnim kandidatom za Nobelovu nagradu za književnost.
Izvor: Art Anima
