„Hevi metal“ ponovo jaše

Categories VestiPosted on

Sećamo li se Hevi metala? Kultni naučnofantastični strip časopis prvi put se pred čitaocima pojavio 1975. u Francuskoj, pod imenom Métal hurlant. Dve godine kasnije, izašao je i prvi američki broj u izdanju National Lampoona. Američki Hevi metal (Heavy Metal) izazvao je pravu malu revoluciju među severnoameričkim stripadžijama, upoznavajući ovu publiku po prvi put sa legendarnim fantazijskim, erotskim i transgresivnim evropskim autorima poput Enki Bilala, Mila Minare i Mebijusa.

Tokom narednih trideset godina, Hevi metal je polako gubio na uticaju. Stripovi evropske naučne fantastike, stimpanka, mračne fantazije i erotike dolazili su do američke publike i na druge načine. Časopis je nastavio da izlazi, ali neredovno. Buka koju je svojevremeno stvarao kod publike vremenom je utihnula.

Novo doba za Hevi metal došlo je 2019. Časopis je tada prodat izdavačkom timu koji su predvodili strip umetnik Metju Medni (Matthew Medney) i izdavač Dejvid Irvin (David Erwin), koji su bili na čelu ekipe dokazanih veterana strip industrije. Cilj je bio jasan: oživljavanje magije Hevi metala novom, ambicioznom izdavačkom strategijom.

 

Međutim, znamo šta se još desilo 2019. godine. U razvoju događaja dostojnog hevimetalske mračne distopije, ponovo pokretanje časopisa poklopilo se sa pandemijom koja je skoro u potpunosti paralizovala svetsku distribuciju i prodajne mogućnosti. Planovi čak i najmoćnijih svetskih izdavačkih kuća bili su u rasulu; za „mladi“ projekat poput vaskrslog Hevi metala situacija je bila još gora. Prema rečima M. Mednija, koji je postao CEO kompanije, skoro trećina njihovih prihoda nestala je preko noći uprkos dobro razrađenom planu prodaje na novinarnicama i u velikim prodajnim lancima poput Barnsa i Nobla.

Kompanija nije dugo očajavala. Bilo je potrebno promeniti pristup. U skladu sa okolnostima, naglasak je bačen na neposrednu prodaju časopisa čitaocima. Nakon što je Hevi metalova onlajn prodavnica unapređena u martu 2020, prodaja je porasla za 65%. U isto vreme pokrenut je i imprint pod nazivom Virus. Antologijski strip-časopisi (poput npr. naše Stripoteke) nisu naročito popularni u SAD, ali Hevi metal se odlučio na pristup sličan manga izdavačima u Japanu, gde su časopisi-antologije zapravo odskočne daske za serijale koji, nakon što zadobiju čitaoce, bivaju objavljeni kao zasebna izdanja.

Trenutno se tako u Hevi metalu objavljuju serijali: Dark Wing (srp. Tamno krilo), čiji je autor šef kompanije Metju Medni; Swamp God (srp. Močvarni bog) autora Brendana Kolumbusa (Brendan Columbus) i crtača Alehandra Barionueve (Alejandro Barrionuevo); i Starward (srp. Prema zvezdama) Stiva Orlanda (Steve Orlando) i Ivana Šavrina (Shavrin). Planirano je da se svi, pod okriljem Hevi metal izdavaštva, zasebno objave tokom 2022, zajedno sa još jednim delom, Segments (srp. Segmenti) Rišara Malke (Richard Malka) i čuvenog argentinskog ilustratora Huana Himeneza (Juan Gimenez).

Znak ogromne popularnosti „Hevi metala“ bio je i istoimeni animirani film iz 1981. Prateći antologijsku prirodu časopisa, ovaj naučnofantastični, distopijski, erotski film sastojao se od desetak kraćih priča, od kojih su neke bile adaptacija objavljenih stripova.

I tu nije kraj. Kada se tržište koliko-toliko stabilizovalo, oblikovan je i sveobuhvatni izdavački plan za nastupajuće Hevi metalove stripove i grafičke novele koji je uključivao nove priče, nove likove, koncepte i serijale. Neki od tih novih projekata su Taarna, ratnička kraljica, čije stripove piše Patrik Zirher (Patrick Zircher); potom Cold, Dead War (srp. Hladni, mrtvi rat), zombi ratna priča autora Džordža K. Romera (George Cameron Romero), sina poznatog režisera zombi filmova Džordža A. Romera; i The Rise (srp. Ustanak), još jedno zombi delo DŽ. K. Romera, ovoga puta smešteno u svet filma Noć živih mrtvaca (Night of the living dead, 1968) njegovog oca. Svaka od ovih Hevi metalovih priča biće objavljena zasebno i distribuirana od strane Simon&Schustera.

Magazin Hevi metal, koji je u leto 2020. proslavio svoj 300. broj, i dalje izlazi kao mesečna strip antologija u boji. Prema rečima izvršnog urednika Džoa Ilidža (Joe Illidge), nove priče i serije se u časopisu pojavljuju svakog meseca. Ranije, u zlatnim danima Hevi metala, serijali su obično imali desetak delova, ali sada se puca na kraće, efektnije priče od šest ili sedam nastavaka.

Prvi broj časopisa „Hevi metal“, april 1975

Pored samog časopisa, osveženi Hevi metal postepeno zalazi i u prozno izdavaštvo. Prvo njihovo književno izdanje bio je naučnofantastični roman njihovog čestog autora, a trenutnog direktora Metjua Midnija pod nazivom Beyond Kuiper (srp. Izvan Kujpera). Ovom delu objavljenom leta 2021. već je rasprodan ceo prvi tiraž od 5.000 primeraka. Prema Mednijevim rečima, ovim izdanjem su prevashodno želeli da opipaju puls i vide kako će čitaoci reagovati na ilustrovani roman koji košta 25 dolara. Ohrabreni uspehom, specijalno tvrdokoričeno izdanje romana izdali su u novembru prošle godine.

Prema Mednijevim rečima, ovo je samo početak za prozno izdavaštvo Hevi metala. Već sada je najavljeno nekoliko budućih izdanja: nastavak Mednijevog romana, potom SF triler Arena Mode Blejka Nortkota (Blake Northcott), kao i reizdanje crnohumornog zombi romana Pariah (2010) strip autora Boba Fingermana (Bob Fingerman).

Treći deo Hevi metalovog izdavačkog plana, imprint Virus, poseban je po tome što će njegovi autori u potpunosti zadržavati prava na svoja dela. Pod uredništvom Kita Šampanja (Keith Champagne), Virus će tokom 2022. objaviti preko dvadeset naslova.

Ni tu nije kraj. Poput velikih strip izdavača, i urednici Hevi metala razmišljaju o širenju izvan polica za knjige, u pravcu filmske i TV/striming industrije. Za početak, u toku su pregovori oko adaptiranja romana Arena Mode u igranu seriju. Postoje, takođe, planovi da se Hevi metal upusti i u svet podkasta, muzike, ulične umetnosti i NFT-ova. Prema rečima Metjua Mednija, cilj Hevi metala je da se razgranaju što je više moguće van granica štampane stranice. „Hevi metal postoji preko četrdeset godina“, izjavio je g. Medni. „Bio je inspiracija za Blejd raner, za Tuđina, i za toliko ostalih kulturnih artefakata. Vreme je da budemo tamo gde nam je u ovom žanru mesto“.

Izvor: Publishers Weekly

Podelite post