Добитница Нобелове награде за књижевност 2020. године је америчка песникиња Луиз Глик (Louise Glück; Њујорк, 1943).
Према образложењу Шведске академије, Луиз Глик је награду добила због „беспрекорног песничког гласа који строгом лепотом интимно постојање чини универзалним“.
Поезија Луиз Глик до сада није у Србији објављена у засебном издању, али читаоци избор њених радова у преводу на српски могу прочитати на порталима Ризом (пр. Стеван Брадић) и Хипербореја (пр. Радомир Д. Митрић), односно у тридесетом броју (2006/7) књижевног часописа Липар (пр. Александра Мирчић)
Међу овогодишњим водећим кандидатима за награду нашле су се, према бројним изворима, још две ауторке: канадска песникиња Ен Карсон (Anne Carson; Торонто, 1950) и карипска списатељица Џамејка Кинкејд (Jamaica Kincaid; Сент Џон, Антигва и Барбуда, 1949).
На српски су преведене две књиге Ен Карсон: Лепота мужа: Песнички есеј у 29 плесова танга (The Beauty of the Husband: A Fictional Essay in 29 Tangos; 2015, Културни центар Новог Сада; пр. Бојана Вујин) и Кратка слова (Short Talks; 2018, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“), чији приказ из пера Снежане Николић можете прочитати овде.
Четири дела Џамејке Кинкејд објавила је новосадска Агора: На дну реке (At the Bottom of the River; 2008, Агора), Луси (Lucy; 2008, Агора), Аутобиографија моје мајке (The Autobiography of My Mother; 2010, Aгора) и Гле сад онда (See now then; 2014, Агора). Сва наведена дела Џ. Кинкејд, као и књигу Кратка слова Е. Карсон, са енглеског на српски је превео члан ДНК Ален Бешић.
Извор: nobelprize.org, Guardian
